Титраник

Викенд, ко викенд. Или није. У овај викенд паде Лазарева субота, илити Врбица. Празник који је искључиво дечји. Могу маторци да се ту гурају и лактају, па као купују звонца и венчиће, и глуме ауторитете, али џаба, на Врбицу је деци (скоро) све дозвољено. А још сазнање да је Ускрс одмах иза ћошка (па својски прионеш на производњу дрвеног офарбаног јајета, не би ли неког насамарио и отишао кући богатији за пар јаја, а још ако немаш своја - их среће)! Радост! Сећам се кад сам био деран, мајка би ме свечано упарадила, па правац у цркву. Их мојег одушевљења кад бих добио звонце окачено о тробојку. Не бих га скидао с врата по две-три недеље. Осталој дечурлији је то олакшавало ствари. Знало се чим се звонце огласи да стиже БББ. Бошко-Бог-и-Батина. Одмах су остављали све што су радили и припремали се да ме слепо прате у сваком несташлуку који би ми пао на памет. До данас се то није променило. Где се појавим - људи прате. Ех, кад је неко рођен вођа!


Додуше, одбијање да се одвојим од звонца (јер сам знао да ако ми га једном отму, морам следећу годину да чекам, наводно не ваља носити га мимо Врбице) је отежавало купање, али ионако бејаше неко друго време. Ниси се лицкао и мацкао сваки трен ко нека сека-перса, ваљда нам је зато и кожа била тврђа. Некако отпорнија, као својеврстан кожнати оклоп. Ево данас, гледам у апотеци - помада против комараца. И то не само једна. Седамнаист. Прво превентвна група - једна да их одбије, друга да их омами, па трећа да их убије ако се и поред прве две дрзну да те угризу. А онда реактивна - једна која хлади, једна која греје, једна извлачи оток (?!), једна ублажава свраб... А кад "муке" попусте, ту су помаде да не остане ожиљак, да кожа врати своју еластичност, и Бог те пита за шта све не. Триста чуда, кажем ти.

Ех, недостају ми стара добра времена. Уједе те стршљен посред фаце, велик као палац, жаока му као тане калибра 7.62, очи ти испадају од болова, а ти мушки, стиснеш зубе, још ако се та незгода згоди на каквом вашару вичеш да ниси ни осетио, а док ти челендра отиче као балон, ти шеретски упалиш цигару, лулу, ако си неки потурица и издајник српског народа-чибук или шта већ пушиш (а сви прави мушкарци дуване) и онда још ужарену шибицу налепиш на место уједа - народски лек против уједа стршљена. Тек онда крену болови, утроба ти се преврће, а ти се изговараш да ти је дим од ражња ушао у очи, па зато сузе. И све то на  крају намажеш са мало бензина. Само је битно да не помешаш последња два корака иначе си отишао дођавола. Тако је Веља Босанац помешао, па је годину дана ишао без трепавица, обрва, бркова и косе. Цела му се чаршија смејала!

Нису људи што су некад били! Данас бре кад младића уједе комарац, он кука као да је смак света, скичи као пас кад му неко случајно нагази на реп, а онда се заплаче, па кад га мало сколи срамота (чудо невиђено) он каже - алергија! АЛЕРГИЈА?! У моје време ако си имо алергију, џаба ти што си гулио војску, ниси мого да се ожениш. Добро, можда си могао да ожениш неку лопату, ал ко нормалан тако дела. Даље, стршљен је некад био појам - страх и трепет. Само ти је била жеља да ти не свије гнездо око куће, а данас, на тевеу Стршљен је неки Миљајим, скиптар, као убојица , а глуми га неки фићфирић, обрисо бих патос њим, па све и два ножа и пушку да има. Можда дете није ни криво, родитељи му наденули неко идиотско име - Госн Пешко ил тако нешто. Ма, општа деградација традиционалних вредности...

Ал изгледа да није свуд раније било тако, како треба. Ево, прошло је сто година од потонућа Титраника, свуд га по медијумима помињу. А што је двесто година од Англо-Америчког рата и Франко-руског конфликта прошло, нико ни да помене. Нека, нека, како се старате о историји, таква ће вам и будућност бити. Елем, тај Титраник - чудног ли имена за брод, мора да су га тако назвали јер су они лакеји свим путницима непрекидно титрали муданца - је наводно био непотопив. Навукли турци гомилу раје да плати још већу гомилу пара да их превезе преко баре, а он их зезнуо све! Потонуо. Заједно са угледом његових твораца! Само, штета је што се све одиграло 15. априла, то би била најбоља првоаприлска шала ИКАД! Него и у филму о тој једрилици, глуми неки Женски Петко, мало кренуо на пливање, а као хладно му у води! Срамота, Јошко Баракуда у деведес година, у јануару плива по Ади, лед рукама ломи! Прави мушкарац! И онај се на крају смрзну и црче, иако леда није било ни од корова. А сукња, као паметна, платила карту за нови бродић и преживела. Пиш живи! Много то говори о овим новим генерацијама. Брод им непотопив - потопили га, авион - невидљив, срушили га, кажу нису знали да је невидљив. Зато ја ама баш ником ништа у данашње време и не верујем! Сигурна штедња са каматом?! Како да не...