Јошконатор

Ноћас сам сањао невероватан сан, толико невеороватан да нисам могао да поверујем да се то заиста збива. Нажалост, јутрос се ничег нисам сећао. Знам да су ме прогањала некаква јаја, а како и не би кад ко о чему, неко о јајима. Те неки протести, те органска храна, те сад Ускрс. Биће да  ми се напунила главуџа толиким мошњама па ме прогањају и у сну. Елем, прође овај њихов Ускрс а сад се спрема онај прави, наш. Не верујем ти ја ни у један ни други али ипак волим тај празник. Драг ми је ритуал туцања јајима, не знам само зашто га чешће не упражњавамо кад и онако свако мало кувамо јаја? Пробао сам једном да послужим госте са неофарбаним куваним јајима па их понудио да се куцнемо. Погледаше ме попреко ко да сам неки чудак! Узеше кашичицу па их полупаше култруно ко да су од злата. Фин неки свет. После кад смо се видели за један Ускрс, ја им изнео већ ољушћена јаја да се не муче људи, кад оно испаде Јошко поново чудак. Схватих сам тада, да велика већина овог нашег живља робује оном џепном календарчићу што се добија уз новине, па раде ствари само кад тамо пише да се раде или пак не раде. Зато сам ја то искористио као предност и убрзо постао страх и трепет целог краја. Постао сам некрунисани краљ у туцању јајима!

Нашироко сам познат у целом граду као непобедиви туцач јајима. Сваке Ускршње недеље, изаберем си најбоље јаје и изађем у парк не би ли потуцао што више људи. Прво су моју непобедивост приписивали срећи, али убрзо су схватили да срећа са тим нема никакве везе па се сад склањају на другу страну кад ме виде. Кажу “ено га Јошконатор, спашавај јаја!” па побегну главом без обзира. Нађе се по која усијана глава, вели можда је он баш Тај који ће срушити краља, међутим не прође секунд а да му се сва надања не распрсну као кора тог јајета са којим ми је изашао на црту. Било је ту и суза и туге али прави шампион не показује емоције иако ме је у пар наврата стегло око срчке. Кад ми је неки деран са мајком изашао да се куца, сав поносан, није имао више од пет година. Кад сам му куцнуо јаје, пукло је и уздуж и попреко…ма распало се, остали му само комадићи љуске у руци. Кад је почео да рида и урла, мислио сам фрас ће га стрефити. Ваљда навикао да му сви пуштају да победи па мислио и ја ћу. Мало сутра! А и тај пораз  ће му у животу значити више него све те назови пебеде.  Научио је важну лекцију, да је пораз саставни део живота сваког ко се супротстави Јошку и покуша да му потуца мошњу.

Елем, моја супериорност је доживела врхунац те су људи у страху да ме не сусретну почели да избегавају изласке из куће на тај дан. Изашао бих тако у парк а тамо не би било никога. Узалуд сам тумарао по граду не бих ли пронашао кога али град је био пуст. Глас о мени већ се био раширио и по околним насељима тако да је свуда било исто.  Покушавали су чак и да ме потплате да изгубим, ко да сам неки фудбалер. Начуо сам да су чак хранили коке каквом генетски модификованом храном не би ли снеле неко супер-јаје којим би ме победили. Све им је било узалуд. Схватио сам тада да је време да окачим мошње о клин! Доста је било, ионако више нисам ни имао са ким да се такмичим, био сам потпуно ван сваке конкуренција. Елем, сад могу слободно да окткријем тајну коју сам толике године вешто крио и коју су многи на разне начине покушавали да открију. Безуспешно.

Пошто сам већ поменуо како ми као бившем комунисти, никаква свевишња рука не одређује како ћу се понашати, те радим кад ми се ради, једем кад ми се једе и шта ми се једе,  па се тако и куцам кад ми се куца! Свако друго вече спремио бих два јајета али бих само једно појео! Куцнуо бих једно о друго и оно које пукне бих појео а оно друго бих оставио по страни. За кој дан скувао бих за вечеру ново јаје које бих куцао са овим од пре два дана и опет оствио оно које преживи. И тако би после пар месеци остало би оно јаје, које је преживело сва та јаја која сам после појео. Такозвано Алфа јаје! Алфа јаје бих после бивало подвргнуто новим искушењима. Прво бих током другог дневника седео на њему. Онда бих га ставио у фрижидер да преноћи па бих га ујутру ставио под врућу воду. Затим бих га поквасио ладном водом и оставио сат времена на промаји.  Као финални тест, јаје бих бацио са висине колена на плочице од кујне... То јаје сејало би страх и трепет те године широм града. На крају би завршило као чуваркућа да поносно, како доликује, проведе наредну годину на престолу од црне керамике.

Ех то су биле године. У недељу се навршава дванаеста година како се више не потуцам по парковима. Али нека, драго ми је кад поново видим дечурлију недељом како трче куцајући се јајима. У понедељак их већ терам јер не могу да спавам од буке. Можда у неком од њих лежи неки нови некрунисани краљ који ће сутра сејати страх, мада сумњам. Тешка времена дошла па ни јаја нису јефтина ко некад. Ко ће да улаже толике паре у то а после бога питај да ли ће да ти се врати икад.  И то мало што успеју да купе, баце на неку амабасаду или скупштину… Звао ме је Бошко у недељу код њега на ручак па ћемо одиграти и партију мица. Ту нисам толико неприкосновен али и даље довољно да га потуцам кад год ми се укаже прилика. Таман да освежим тај победнички дух на Ускрс, па макар то било и у мицама.