Проклети да су и Сулејман и Исхлан, Аси, Демир, Сухејла, Махидевран и цела фамилија Козџуоглу! Па нисмо се ономад Кркобаба и ја борили против Турака да би нам сада на мала врата загосподарили домовима. Где год да се окренеш неки Турци! Ниси више начисто јесил у Србији или Туркменистану. Знао сам да није ни требало да поправљам проклети телевизор али нисам ни на крај памети имао да је ситуација тако озбиљна! Аларамантна!!! Проберу тамо међу својима пар оних поштених, лепо одевених, просто ти тешко да их не заволиш и онда помислиш сви су такви. Ал ђавла! Док се освестиш, већ си пустио бркове. Да је Јошко био тако наиван ко ови данас, сад би се звао Јашар, а Бошко Бајазит! Онда би се налазили да играмо какву верзију турског шаха где јањичар иде укосо, спахија скаче у Г, а Сулејман иде де оћеш! Море, не може! Томе се мора стати на пут!
Мој отац је био прост али мудар човек. Стално је понављао ”темељитост је пут до успеха” и кад год се ухватим нечега, ја се присетим његових речи. Да бих успео у мом подухвату морао сам да продрем у механизам ове надасве подле завере. Прво су нас навукли на ратлук па кад ти неко помене Турску теби прва асоцијија ратлук. Па ти проради стомак, одмах замислиш ону гуму и шећер како ти се топе у чељусти па ти бре крене вода на уста! Онда су нас навукли на њихову музику, па су је преко својих вазала превели на наш језик и приближили народу. И кад те неко пита за Турску, теби у глави одзвањају трубе, па ти се појаве дупета и груди и опет ти бре лепо! Онда су нас навукли на море. Јефтино, па наша (турска) музика свуда, па ратлук на изволте, па све више девојака почело да се враћа са мора... са брковима! Оћу рећи са Турцима, и онда се они овде прижене, изроде децу и живе као сав поштен свет... али ђавла. То су све мисионари! А како је најлакше ширити идеју него преко телевизора! И тако се они инфилтрирају у те телевизије и шта се збива? Место да гледаш Мију и Чкаљу, гледаш Аслана и Ердемира ил место Александра Обреновића - Сулејмана Величанственог!!! И опет ти бре лепо...
Решио сам да је доста, не могу си то гледати. Позвао сам Кркобабу да нам помогне али ме је без образложења одбио. Знао сам још ономад, кад је ушао у политику да се продао за шаку златника али нисам имао појма, да се продао Брковима! Позвао сам Илију, ветерана Великог рата, Росу звану Гестапо, строгу али правичну, мајку деветоро синова и на крају Бошка, прецедника кућног савета и човека од утицаја али лојалног на првом месту. Договорисмо се да оформимо таказвану ”Прву церачку хајдучку дивизију” чије ће акције надамо се довести до подизања Трећег српског устанка, под вођством моје маленкости - Вожда Карајошка!
Прва диверзантска акција била је до танчина испланирана. Нашли смо се у пет до осам на тавану зграде, наоружани свиме и свачиме. Када је на Бошковом сату закуцало осам наша диверзија је почела. Знали смо да се сваког дана, тачно у осам Сулејман Величанствени обраћа путем телевизора, те смо решили да ометамо сигнал и тако онемогућимо потурчавање живаља наше зграде. Лоцирали смо главни телевизијски кабл те смо приступили његовом ометању. Роса је лупала шерпама изнад њега, Бошко га је газио својим најтврђим ципелама, Илија га је поливао врелом водом а ја сам руководио акцијом и бодрио своју сабраћу. Након сат времена ометања, вратисмо све како је било и повукосмо се у шуму. То нам је било шифровано име за стан.
Јутрос смо се сво четворо нашли испред зграде небисмо ли видели да ли је наша диверзија била делотворна. Нисмо губили ни час, разматрали смо нове планове. Било је неких неслагања. Роса је предлагала нешто што нас је све забезекнуло али смо ипак, брзо нашли заједнички језик. Коначно, појави сe Сава са другог и на опште запрепашћење свих нас, обрати нам се речима ”Добро јутро, комшије”!!! Нисмо могли да верујемо, Сава који нас већ месецима поздравља са ”Саламалејкум”, пожелео нам је добар дан и још је био свеже обријан!!! Били сам поносни, био је то мали корак за човека али велики за Србију. Но, једна ласта не чини пролеће, пред нама је велики пут али охрабрени првом успешном акцијом, разиђосмо се и договорисмо нови сусрет, да уз љуту и мезе испланирамо нови поход...
Нема коментара:
Постави коментар