Електронски кошмар

Проклета била и Мала и Клинтон и Ђавал и сви остали који имају икакве везе са овом проклетом модерном писаћом машином и кућним уређајима уопште. Синоћ некако заврших писаније, ударих САВЕ и некако задовољан самим собом угасих светло у радној соби и отидох да вечерам. Већ тад сам видео да је вече увелико пошло по злу. Дваис до осам, а ја још нисам умутио качамак! Проклетиња од справе је успела да ме избаци из рутине. Одједном, заманта ми се од шока. Да бих спустио притисак који сам почео да осећам у ушима, које тачно показују повишен притисак већ више од 50 година, и то тачније од Дрегер апарата, сватих да ми треба чен белог лука јер у модерну медицину, као и у модерне медицинаре не верујем, а и Мала је спавала код тетке синоћ. Кад увидех да је Враг однео шалу, да је касно за качамак ја смотах на брзину један сендвич, баш ко што Јошко прави, с белим лукцем, и тад, кад је све заличило на обично вече у Бошковом дому, пакао је почео.

Прво ми се учини ми да сам чуо како неко дише, а одмах затим и да видим неке сенке. Покушао сам да убедим себе да сам побенавио, да је то само теве остао упаљен...

ВРАГА ТВ, ко још по скупој струји оставља ТВ да зврји у празно, и још да га шпијунирају кроз њега!? Нека језа ми прође низ овај знак питања који ми је остао од леђа и отшуњах се до собе по Ругер кад ми се учини да чујем да нешто и режи.

Клик! Откочих Ругер. Никад нисам био насилник али логика ми је следећа, иако млад, стар сам човек, нећу да ме неко малтретира, ко је да је, сасућу му пар комада у џигерицу, па ондак да разговарамо брале! Што сам могао тише, имајући у виду да ми овај вештачки кук стално кврцка кад ходам, пришао сам радној соби одакле ми се учинило да потиче сва та ларма. Упадох и викнух стој, али на моје изненађење у соби није било ни лопова, ни Шваба ни Американаца, то је дисала и режала писаћа машина! На тренутак сам био смешан сам себи, закочих пиштољ и одложих га на ноћни сточић, само да бих се суочио са новом муком. Лепо је што нису Турци и Потурци него глупи апарат, ал, врага, како га онеспособити. Видим, изгледа ко теве, на њему пише, ко и на тевеу Сону, узех даљински , уперих га у њега, стиснух дугме за паљење и мал се не онесвестих кад ми ТВ заурла иза леђа. Мора да га је Глува Стана из 3б појачала кад је била неки дан. Зграбих брже боље други даљински, притиснух ко махнит, кад се упали и радио. Куд ћу, што ћу, утулих теве и радио, и пробах да спавам са Будном Аветињом, а она, ко мени у инат, све гласније ромори.

Побеснео сам! Скочих с кревета, латих се пиштоља, откочих га, уперих у екран тв-а и заурлах "Ако не ућутиш, убићу ти брата!". Уто нестаде струје, Аветиња замре, а ја легох спокојан. Сутра ме је чекао напоран дан, а и Мала ми долази. Успавао ме је мирис загорелог млека који се појавио Бог зна одакле...