Проклети био онај комша Драгија. Бого мој, ко да је јео бунике. Дође пре једно месец дана и најави ми да смо некако, ваљда, Јошкан и ја попунили стари дневник, или тако нешто, да будем поштен, нисам га ни слушао, те да мора нови да се пазари. Овде бих нагласио да никад Бошко није био стипса! Увек сам тео да се отворим за какве новотарије, ал ово је превршило меру. Па мени је Мала рекла кад ми је поклањала ову кршину од писаће машине са тевеом, да не мож никад да ти нестане ни мастила ни артије, а он ми сад тврди другојачије. Ал добро, де, није се ни Мала показала до краја исправном, на крају чак испаде да је у секти, море, мал ме и живота није лишила у најбољим годинама, те сам се зато решио да му поверујем, па сам и Богме, добрано одрешио кесу.
Ал не лези Враже. Испоставила се куповина новог дневника компликованијом него што је то на први мах чинило. Узе Драгија паре, па га нема више од три недеље. Не јавља се на телефон, кад га видим на улици, он на другу страну пребегне! Све је указивало да га морам пропустити кроза шапе.
Ал ни то није било тако лагано. Некако, како сам силом прилика престао да пишем, појачао сам пиће, са пићем и спавање, а и заборавност. Тако ми је у магновењу прошло неколико дана. А једног јутра, кад се, мамуран као животиња, пробудих, звони телефон. Ја га се дохватим, не бих ли како прекинуо ту звоњаву која ме је ко маљеви ударала по мамурној глави, кад се с друге стране продера Драгија: “Бошкане, хваљен нек је Исус, средио сам вам дневник! Све ферцера ко лудо, баш сам задовољан”… Ја му се некако захвалих, и прекидох везу, кад ме стрефи: ЛАЖЕ КУРВА, ништа он није ново направио, какав црни нови дневник, кад ми ни пипнуо компјутор није!
Побеснео сам, позвао Јошка, а на слушалицу се јави онај његов унук, Мишко-пишко, и каже, само да Вам честитам, деда Бошко, дивно Вам изгледа Блог. Ја у чуду спустих слушалицу, потпуно слуђен. Решио сам да не пропуштам Драгију кроз шаке, ал сам чврсто решио да испитам дал он има кључ од мог стана, преварант ниједан, изгледа да је нешто прчкао док сам ја спавао. Мислим, разумем, није хтео да ме узнемирава, ал опет, није лепо да се ни не најави.
Додуше, није све било нетакнуто.Кад упалих рачунаљку, на екрану је стајало
www.joskoibosko.com
А када сам кликнуо преправило ме је само једно осећање...
Мајку му, божанствено је…
Нема коментара:
Постави коментар