Седим си ја тако, у свом топлом дому, гледам мало у теве, мало кроз прозор у ово ладно време које ће, као што знамо, сваким даном постајати све грђе и горе, и чудом се чудим кад пролете скоро цела година. Мислим, ево октомбар се већ завршио, остала ова два пишљива, ледена месеца и одједном, добродошла двеиљаде тринаиста. Мислим, не могу да кажем да нисам задовољан учињеним у овој години, изабран за прецедника, храбро се залагао за интересе зграде, решио пар мистерија, а Богами, и научио штошта. Ето, на пример, приликом кандидовања за Прецедника кућног савета, позабавио сам се тематиком дебате и важношћу која иста ужива када су у питању јавни наступи, и ту сам штошта научио. За почетак да је дебата изведена од француске речи дебате, што у слободном преводу значи: “Изговори много, а кажи скоро ништа”. Једино за чим жалим кад се осврнем на ово искуство је то што нисам имао прилику тада да гледам оваj Еурокрем двојац без кормилара, Робаму и Омнија, што се дебатују по тевеу по цео дан. Човече, колко изречених речи, ко у сабраним делима Воје Шешеља, а, курве, рекли још мање од њега.
Да горенаведено уместо у теорији, за неке будуће политичке виртуозе, објасним и у пракси, јер је сулудо говорити о говорењу у ком се ништа не говори, а и узевши у обзир да дела говоре више од говора, даћу Вам пример. Док сам се брижљиво припремао за прецедничке изборе, пришао ми је Јошкан, моја десна рука, забринутог израза лица, и рекао ми је: “Морамо да разговарамо!”. Одмах сам оставио све што сам радио и потпуно сам се посветио са мојим, скоро као мноме, мудрим пријатељем. Он прозбори: “Бошко, дуго се знамо, и нећу да околишам. Мислим да си ти прави човек за ову позицију! Воле те људи, умеш са њима, имаш изражен осећај за правду и мислим да ћеш овој згради чинити само добро! Међутим, бојим се, драги мој Бошко, да опозиција не изврне то што си љубитељ добре капљице, па те представи као каквог пијаницу, који ће се опијати место да се стара о потребама живља из кућнога савета…”.
Лагао бих када бих рекао да ме није погодило то што ми је мој врли пријатељ рекао. Схватио сам да ми то заиста представља претњу, а да сам потпуно, у својој доброј вери, изгубио из вида изопаченост људи, поготово људи из опозиције, који уствари нису још опозиција него су на власти. Јошко ме упита: “Јеси добро, што си се тако замислио?”, на шта му ја одговорих: “Ништа не брини, побринућу се за све!”. Иако ме Јошко зна као човека од речи, сигуран сам да је помислио да сам шенуо од притиска, али од тада, до вечери за коју је заказана дебата прецедничких кандидата није више поменуо ту тематику.
Наравно, као што је Јошко и претпоставио, на дебатној вечери је, сигурно по инструкцијама мојих противника, дошло на ред и то кобно питање: “Шта мислите о ракији?". Јошко у публици пребледе, а мислим да је и на тренутак изгубио свест када моји противкандидати изјавише да нису довољно стручни па да реч препуштају мени, а ја се тим играријама нисам дао збунити (онако претходно припремљен), но мртав ладан оплех!
“Ако мислите на ракију, ватрену воду, ђавољи нектар, чудовиште које нас лишава чедности… На ракију која обесмишљава разум, уништава бракове, разара домове, ствара само беду, чемер, јад и бол, на ракију која од људи правин сиромахе, како у духовном, тако и у материјалном смислу… На ракију која буквално одваја хлеб од уста мале деце, ракију која нас и наше ближње, заједно са правичним циљевима и просветљеним животима које водимо уводи у бескрајну рупу деградације, срама, очајања, беспомоћности и безнађа, онда сам, драги моји, њен ПРОТИВНИК сваким влакном мојег бића и сваким грамом свог разума!”
“Међутим, ако мислите на ракију која је мазиво разговора, филозофски сок, еликсир живота. На текућину која се троши када се нађете са ваших пар најближих пријатеља… На ракију која нам ставља песму у срца и блистави сјај среће у наше очи… Ако мислите на радост сваке Крсне славе, сваке Нове године, рођендана, и уопште славља… Ако мислите на стимулишући срк који вас охрабри да одете до посла хладног зимског јутра, на ракију која вам омогућује да исти тај посао на који сте отишли посматрате са много више радости и оптимизма, на то божанско пиће које нам омогућава да заборавимо све велике трагедије, срцеломке и тугу у животу… Ако мислите на домаћи производ, производ који би требало да извозимо и по ком бисмо могли да будемо познати у Европи, а и шире, производ који странци долазе да купе и пробају, који наши држављани пију са ужитком и троше га као алву, који самим тим омогућава нашој државној каси да се непрекидно пуни!!! Државној каси из које се даље обезбеђују средства за све оне мање срећне од нас самих, за оне са посебним потребама, за наше аутопутеве, болнице, универзитете, болнице…? Онда сам, пријатељи моји, апсолутно и неопозиво за њу!”
“Ово је мој став, и као и увек, када су у питању моји принципи, ја, Бошко, човек који данас стоји пред вама и моли вас за шансу да вам докаже колико вам је посвећен, ОДБИЈАМ КОМПРОМИС!”
У сали, одједном граја, одушевљење, аплауз, и наравно, остало је историја…
Лагао бих када бих рекао да ме није погодило то што ми је мој врли пријатељ рекао. Схватио сам да ми то заиста представља претњу, а да сам потпуно, у својој доброј вери, изгубио из вида изопаченост људи, поготово људи из опозиције, који уствари нису још опозиција него су на власти. Јошко ме упита: “Јеси добро, што си се тако замислио?”, на шта му ја одговорих: “Ништа не брини, побринућу се за све!”. Иако ме Јошко зна као човека од речи, сигуран сам да је помислио да сам шенуо од притиска, али од тада, до вечери за коју је заказана дебата прецедничких кандидата није више поменуо ту тематику.
Наравно, као што је Јошко и претпоставио, на дебатној вечери је, сигурно по инструкцијама мојих противника, дошло на ред и то кобно питање: “Шта мислите о ракији?". Јошко у публици пребледе, а мислим да је и на тренутак изгубио свест када моји противкандидати изјавише да нису довољно стручни па да реч препуштају мени, а ја се тим играријама нисам дао збунити (онако претходно припремљен), но мртав ладан оплех!
“Ако мислите на ракију, ватрену воду, ђавољи нектар, чудовиште које нас лишава чедности… На ракију која обесмишљава разум, уништава бракове, разара домове, ствара само беду, чемер, јад и бол, на ракију која од људи правин сиромахе, како у духовном, тако и у материјалном смислу… На ракију која буквално одваја хлеб од уста мале деце, ракију која нас и наше ближње, заједно са правичним циљевима и просветљеним животима које водимо уводи у бескрајну рупу деградације, срама, очајања, беспомоћности и безнађа, онда сам, драги моји, њен ПРОТИВНИК сваким влакном мојег бића и сваким грамом свог разума!”
“Међутим, ако мислите на ракију која је мазиво разговора, филозофски сок, еликсир живота. На текућину која се троши када се нађете са ваших пар најближих пријатеља… На ракију која нам ставља песму у срца и блистави сјај среће у наше очи… Ако мислите на радост сваке Крсне славе, сваке Нове године, рођендана, и уопште славља… Ако мислите на стимулишући срк који вас охрабри да одете до посла хладног зимског јутра, на ракију која вам омогућује да исти тај посао на који сте отишли посматрате са много више радости и оптимизма, на то божанско пиће које нам омогућава да заборавимо све велике трагедије, срцеломке и тугу у животу… Ако мислите на домаћи производ, производ који би требало да извозимо и по ком бисмо могли да будемо познати у Европи, а и шире, производ који странци долазе да купе и пробају, који наши држављани пију са ужитком и троше га као алву, који самим тим омогућава нашој државној каси да се непрекидно пуни!!! Државној каси из које се даље обезбеђују средства за све оне мање срећне од нас самих, за оне са посебним потребама, за наше аутопутеве, болнице, универзитете, болнице…? Онда сам, пријатељи моји, апсолутно и неопозиво за њу!”
“Ово је мој став, и као и увек, када су у питању моји принципи, ја, Бошко, човек који данас стоји пред вама и моли вас за шансу да вам докаже колико вам је посвећен, ОДБИЈАМ КОМПРОМИС!”
У сали, одједном граја, одушевљење, аплауз, и наравно, остало је историја…
Нема коментара:
Постави коментар