Ех, чудног ли света. Када смо Бошко и ја, пре једно десетину година решили да упливамо у музичке воде, још тада сам знао да ћемо бити испред свог времена и да нас људи неће прихватити. Ношени тим закључком, затурили смо снимак у мој подрум и заборавили на њега. Елем, возио ти се ја пре неколицину дана овим новим трамвајем што има и музику, и само што се нисам обесвестио кад сам на разгласу чуо, ни мање ни више него нашу песму! Еј, ко пресликана, само је на неком иностраном језику. Море биће да је матори јарац Бошко био у праву кад ми је говорио да не пуштам непознате у подрум а ја лаком, пре пар година пустио каквог аустралијског туристу, понудио ми се да бесплатно поспреми подрум, као ужива да сређује старе ствари. Ђавла! Мора да је пронашао снимак и отишао тамо у своју Кенгурију и прославио се. Срећом па смо направили копију. Ех, где иде овај свет…
Нема коментара:
Постави коментар