Европа у моме крају

Пре некоји дан, устанем ти ја из кревета, онако као што то рутинирано чиним већ деведесет и кусур година. Наденем си бадемантил, скинем мрежицу са косе, убацим си зубе и натакнем ђозлуке и тако из дана у дан. Већ сам се спремио за још једно тмурно јутро, кад отворих жалузине а сунце ме спуцало по сред чела. Толико је јако светло било да сам помислио да сам умро! Још ја лаком, кренуо ка светлу ал срећом био затворен прозор па се звизнух по сред тинтаре. Да је којим случајем био отворен, свашта би било...Елем, обукао сам се и кренуо по леб и новине. Само што сам праг прешао, трчи неко ко тајфун низ степенице...ма не трчи, лебди. Дошао до мене, па направи какву пируету па ми се појави са друге стране! Тад видех да је то онај чвакнути Лав-Милан одозго, не знам шта га је снашло па се врти ту ко чигра. Помислих прво, да му завалим једну шамарчину, да дође к себи, а после ми надоишла друга мисао...можда је заразан, боље да га не дирам да ми не пређе то лудило... Одједном застаде, устреми се ка мени, шчепа ме за крагну и изљуби у оба образа! Онако луд, унесе ми се у лице ”Добили смо ћале, добили смоооо! Сад је Ромпaj бацио твит, кома ћале, кома!!!”. Море бићеш ти у коми кад те ишамарам! Ако је заразан, већ сам заражен тако да нема разлога да му не уделим коју васпитно-поправну. Мећутим заврте се опет у чигру и уз какав крик ”јупппиии јееееј” стрча низ степенице...

Цео пут и назад сам био у шоку. Чувам се целу зиму од клица и бактерија а сад ме овај чвакнути обљубио на сред ходника. То је бре горе него да ме је укијао! Стигао сам кући и отворио Политику а тамо, преко целе стране, велики наслов ”Србија постала кандидат за Европу!”. А томе се радовао онај тасманијски штакор. Кажу, сад смо корак ближе да званично постанемо оно што од увек јесмо - део Европе. У данашње време, богме ниси ни сам сигуран шта си, док ти то званично не потврде. Зато ти ја не волим бирократију. Тако су комшија Милети на оној крштеници написали грешком да је женско. Жив се намалтретирао да то промени. Чак су га једном и ухапсили јер се скидао го да докаже своје тврдње. Ал не вреди, рекли му ”можете ви да имати и две ”оне ствари” док овде пише ”женско” ви сте за нас званично жена”...

Елем, брже боље сам си окренуо задње стране Политике кад неко зазвони на врата. Отишао сам и вирнуо кроз шпијунку, кад нема никог. Гледам ја, кад оно опет, динг-донг... Одшкринем мало врата, кад тамо мали Боца, раширио кез од уха до уха па каже ”Добар дан деда Јошко, добио сам петицу па сам дошао да се похвалим” . Мали Боца је комшија Савин унук. Мрзим ту дечурлију, али Боца ми је из неког, мени непознатог разлога, прирастао к срцу. Бистар мали нема шта, мислим да иде у трећи или четври разред. Стално добија какве петице па повремено дође да се похвали. Деда му ретко долази од кад сам га у мицама понизио пред унуком, па од тад само мали ту и тамо наврати. Увео сам га унутра и послужио слатким и неком чоколадом коју ми је мој Миша купио, иако зна да не једем чоколаду! ”Добио сам нову петицу из састава из српског” хвали се Боца. Стално ми чита те саставе. На претходне три теме ”Моја мама”, ”Мој тата” и ”Моја кућа, мој стан” је исто добио петице. Стварно је он то све лепо и детаљно описао, чак је мало и претеривао. Међутим на прошлом саставу је добио тројку па је дошао сав унесрећен... Била тема ”Где тата чува плату” а он написао ”у ћупу на полици” и доби трицу под образложењем ”сиромашна и непрецизна дескрипција”.

Каже Боца, имали су јутрос такозвани ”блиц” писмени задатак на тему ”Европа у моме крају”. Узех ти ја свеску да видим шта је мали враголан написао. Каже ”Могли смо да бирамо састав или песмицу па сам ја написао песмицу” па загризе ону чоколаду а како је пукло мислио сам да је зуб поломио. Песма гласи овако:

Европа је дошла у мој крај

и донела у њега нови сјај

Нема више фарбике и дима

ту сад тржни центар има

Европа је дошла у мој крај

и сад сви вичемо хај, бај

на улици више нема каке

на клупици не седе баке

Европа је дошла у мој крај

за нас децу све је сада фрај

попа нас више не дира за гузу

јер је због тога отишо у ћузу

Европа је дошла у мој крај

а са њом дошао је мај

са врата скинути су ланци

татину плату чувају у банци

Одличан, 5+

Отпратио сам га до врата и рекао да поздрави деду. Лепо је он то све написао, бистар је Боца, нема шта, само је поранио једно триест година. Море не зна он како функционише бирокартија. Њима је све равно ко Војводина. Богме је прошло неколико година пре него је Милета озваничио своју мушкост. А ту си имао све црно на бело. Док ови све премере, па узму узорак тла па сликају из авиона, па паузе за кафу, годишњи одмори, има Боца да се пензионише... Него нисам имао срца да га обесхрабрим, сав је био поносан и надахнут.  После подне ми долази Бошко, каже има нешто да ми каже. Шта ли је сад смислио матори јарац, не могу ни да претпоставим. У сваком случају ваља се одморити за то, ништа као поподнева дремка уз чај од мајчине траве или хајдучке душице. Мислим да ћу овај пут изабрати душицу...