Пре неки дан, вечерам ти ја а на телевизору кренуо неки документаристички филм о неким истражитељима из Америке. Није то мој фах ал враг ми нендаде да пребацим програм и ја наставих да гледам. Тај неки главни истражитељ, Хорације, много чудан човек, стално нешто чкиљи, ваљда јако сунце у тој Америци и никад не гледа људе у очи већ некако са стране, мора да је урокљив. На страну све те мане, он и ти његови пајтоси решише убиство! Та упокојена жена мирисала неко цвеће пре убиства па је удахнула прах неке цвећке и они нашли тај прах! Еј! А та цвећка расте само на једном месту у Америци, код убице у авлији! Море, свака им част. Схватих тад, ако неко може да пронађе ко краде све те сијалице то је онда Хорације и његова дружина. Међутим, далеко је Америка, док он дође је ћу већ засигурно врат изломити а и не би могао са оним његовим оклопним возилом ући код нас, уске улице. Препуштен сам самом себи. Што су ти Американци бољи од нас? Можда они имају компјуторе и све то али ми имамо памет, а кад је то машина била паметнија од живог човека. Решио сам, расветлићу овај случај!
Устао сам јутрос са сабајле, док остали спавају и изашао у ходник, не бих ли потражио трагове. Загледам ти ја онај фасунг са свих страна. Хммм, не видим ништа. Гурнуо сам прсте да видим да није остао какав траг унутра, ал неко изгледа упали светло па ме дрмну 220 волти у вражију матер, једва сам жив остао!!! Море, ко бре пали светло у шест изјутра, одавно се разданило?! Накострешио сам се ко мачка. Можда лопов, да види која сијалица ради! Наставих ти ја потрагу и после једно сат времена и десетак фасунга, срећа ми се осмехнула! На четвртом спрату, са једног фасунга, вириле су две ДЛАКЕ! Хах, лопов се мало занео, није рачунао да му је Јошко на трагу па је био непажљив. Узео сам доказе, денуо их у џеп и осмотрио место злочина. Ништа ми није привукло пажњу осим каквог округлог трага на поду. Стрчао сам у свој стан и одмах позвао Бошка. Његова помоћ би ми била добродошла.
Морао сам да изучим длаку како то чини колега Хорације. Међутим нисмо ми Америка па да имамо све те дурбине и телескопе па сам морао по нашки то да урадим. Узео сам си двоје наочала за даљину и једне за читање, спојио их и направио лупу! Биле су то две потпуно различите длаке. Једна црна, кратка и оштра а друга оранж и дуга. Хмм, од кад се она певачица Зорица преселила из наше зграде, нема више никог са оранж косом. У међувремену је стигао и Бошко. Објаснио сам му ситуацију и послао га на задатак, да неопажено исшчупа по једну длаку сваком црнокосом станару зграде. Ко из топа је прихватио и бацио се на задатак а ја сам се бацио у размишљање... Зашто би комшиница Зорица крала сијалице, знам да јој не иде певање али може да краде из своје зграде. Можда њен син? Можда је он црнокос? Толико питања а одговора ни од корова. Поподне се вратио Бошко са пуном кесом длака. Свака длака уредно обележена! Свака му част, нисам очекивао такву педантност од њега. Одмах сам се бацио на упоређивање а да би прецизност била већа позајмио сам и Бошкове наочале. Длака по длака, све личе али ни једна није иста. На једној је чак била жива ваш! Само ми још треба да запатим ваши. Спљеско сам је и бацио у клозетску шољу. Помало сам губио наду да ће потрага бити успешна, кад, одједно ми се посрећило. TOMBOLA!
Све је полако почело да добија смисао, да се одмотава као ролна тоалетног папира. Погледао сам Бошка и повикао ”имамо нашег крадљивца!” а он ме погледа очима пуних дивљења па рече ”дај једну љуту да залијемо!”. Полако мој Бошкане, доћи ће и то на ред. На длаци, која је била идентична оној коју сам пронашао на фасунгу писало је, кратко и јасно, помало нечитко али довољно да се разазна - ”ЛИ”. Ли Марковић је наш лопов! Све се савршено уклапа. Краде сијалице па их продаје на кинеској пијаци! И то као нове!!! Требало је одмах то да закључим, још кад се сетим округлог трага и оранж длаке, све се уклапа. Познато је да су кинези мали људи па самим тим је и Ли мали човек па не може да дохвати сијалицу. Довукао је из куће Минг вазну и на њу се попењао и ошрафио сијалицу! Сви ми знамо какво дно имају те вазне - кружно. А длака? Па зна се која животиња има оранж длаку! Биће да је Ли био на вечери пре него што је кренуо у својој подмукли чин. Све је он то лепо испланирао али није рачунао на једну ствар....на деда Јошка!
После овог тријумфалног сазнања узесмо ти Бошко и ја да наздравимо у част нашег првог решеног случаја. Пописмо ти љуту на искап, како доликује. Остало је још да дохватимо малог кинеза и да га издекамо испред зграде за пример, да сви станари виде ко нас држи у мраку, али не смемо сад док су избори, пошто је и он кандидат па да комшије не помисле да су то какве политичке несугласице. Долијаће и он кад тад! Након што исписмо ракију, две испратих Бошка како то само истражитељи раде, без поздрава ”Драги Бошко, можда је Ли нама узео дан али није знао шта га чека, кад нама падне мрак!” са погледном у даљину затворих врата...
Море да ти ја нешто кажем, батали ти Кинезе него да ми лепо истражимо ко је вршио нужду на Миланкином отирачу и гуро марамице кроз шпијунку.
ОдговориИзбришиВечно забринути, комшија Јаћим.
Море Јаћиме, види се са балкона да ниси истражитељ. Риба смрди од главе, проблем се решава у корену. Могао је да мокри ко стигне кад није радило светло, сад кад ради, да видимо дал ће да се дрзне тај гилиптер да то поново уради а и ако уради велика је вероватноћа да ће га неко запазити а онда ћемо и њега испред зграде....за пример...А ако и то не успе, мораћемо опробаном методом. Бошко ће да скупља узорке а ја ћу да их упоређујем...
Избриши