Епизода 01 - Јошко против хипстера

У нашој згради је вазда било чудног света. Није да га нема још увек, али понекад помислим да смо ја и комшија Бошко једини, а да нам не фали која даска у глави. Мислим, има Бошко какве бубице али је онако у бити добар и поштен човек. Таквих је мало данас... Мећутим, међу тим чудацима ипак је био један који је био посебно чудан. Комшија Воја. Живео је далеко од дневне светлости, у подруму, поред оставе која се користила за складиштење угља. Стално је носио ону филмску камеру и снимао по згради. Нико није знао ни шта снима ни због чега, већ је тако ишао по згради и око ње и снимао шта се дешава. Пре недељу дана је коначно потпуно скренуо, избацио све из куће и покушао да се обеси о филмску траку. Ал, није му било суђено, пуче трака и он паде и поломи ногу тако да је завршио у болници, а ја нешто сумњам да ће из ње изаћи. Нога још и зарасте ал глава никад. Ја сам брже боље покупио те траке, греота да све то пропадне, а и вала интересује ме шта је тај враг снимао све те године. Одмах сам звао унука Мишу да ми преведе те траке у нешто да могу и ја да гледам а он, душица, каже да ће све то да сортира, преправи и да ми шаље. Љуби га деда...