Хеденд Шоулдерс

Да могу да ишчупам ову глупаву телевизорчину из ове шугаве комоде и да је смандркнем кроз прозор, урадио бих то. Само бре нешто лажу, мажу, запомажу, а сироти људи - све им верују. Ко бре да је справа за испирање мозга. А они са оног телефонског броја за информације им све помажу, а, ако ништа друго, додатно збуњују људе. Прво, дешифровати њихов број телефона је Сизифов посао - пише 9 8 12! И словима - девет осам дванаист...! Нађем ја уз помоћ наочала, на оном проклетом кругу деветку, нађем потом и осмицу, ал дванаестке ни од корова. Гром и пакао! Пробам ја да окренем девет и три(дванаист), па седам и пет(дванаист), и на крају осам и четир(такође дванаист), и дигнем руке. Кад сам оном слушалицом звизно по апарату, мал се није по шавовима распао. Доцније ми неко рече да су то одвојени бројеви - један и два, ал мени никако није било јасно зашто онда зликовци не узму број девет осам три, кад су један и два три, мили моји...? Елем, окренем ти ја тај проклети број не бих ли сазнао колико нам сати бежи Мајчица Русија, тамо негде, око Владивосточке зоне, и не могу описати моје среће кад је слушалица зазвонила. Међутим, не лези Враже, јави се нека сукња и каже: "Сви оператери су тренутно заузети, први слободан оператер ће вам се ускоро јавити...". Ја од муке тедох да прегризем онај кабал од телефона! Битанге и вуцибатине, чиме ли су заузети, сигурно се зевзече и пландују, ал шта ћу, од живцирања и вечеравања жице вајде немам, спустих слушалицу, скљоках се поред и чеках да ме зову.

Тако сам чекао једно три сата, мал се не упишах, јер нисам хтео да идем до вецеа, да ме ови зликовци и никоговићи случајно не позову, а мене нема да се јавим. По истеку трећег сата, реших да обавим те неке ствари по стану, а онда их позвах. Овог пута ми се јави неки дрипац женскастог гласа, а ја одмах осух дрвље и камење: Нисте се јавили џукеле, па му побројах по реду, ужу и ширу фамилију. Кад сам се некако смирио, видим, он још увек на вези. Дубоко сам удахнуо и питао колико је сати у Русији, у Владивосточкој зони. Он одговори +9 и прекиде везу. Мал ме шлог не стрефи! Пред очима ми се замрачило и почех убрзано да дишем. Па мајку им њихову, пола дана потроших замајавајући се са њима, не бих ли сазнао податак који ми заиста треба, да би ми идијоти на крају саопштили колко је степени у Русији! Кога за то брига?!  ААААААААААААА! Поједох чен белог лука да бих спустио притисак и одмах легох да мало одремам. Иначе не знам дал би преживео...

Гледам ти ја тако теве кад оно, у сред филма, економско пропагандни програм. А у њему, неки младић и девојка се деру колко их грло носи. Ја реко, сигурно рекламирају неке слушне апарате, то је сад модерно носити, видим, свуд по граду омладини жице из ушију вире, кад оно, погрешио сам у процени. Реклама иде отприлике: те, шта му фали у животу, леп је младић, те, који је његов једини проблем, те, шта га мучи... Перад! Ја се тргох. Чек, чек, мож ми ово бити занимљивије него што сам мислио, а засигурно занимљивије од оног филма који се емитовао - није ни овај Арт канал оно што је некад био. Перад кажеш. Она гавранчина, за коју сумњам да је Ему, ме бре малтретира, ево има већ шест месеци. Засерава ми терасу, гарнитуру, ноћу се дерња ко магарац, не могу да спавам ко човек, а жалио ми се и Јошко да га мори. Ја сам пробао да га у пар наврата сачекам и од њега направим јастук или супу, ал не иде. Има, проклетиња, сву мудрост вране. Можда је уствари то она зверчица из народне песме, један од два врана гаврана. Мислим да сам читао да се они рађају кад се врана пари са гавраном, али само ако има два птића, ако је један онда је или врана или гавран. Ако су два, онда су ваљда вране гавране... Шта је да је, није ни битно, битно је да му треба додијати.

Гледам ја, с резервом, ставио наочаре, појачао телевизор, а оно двоје, он го до паса, она у доњем вешу (јадна јој мајка), деру се, ко крмаче у кланици: "Реците збогом Перади! Купите нови хеденд шолдерс против Перади". Спремим ти се ја одма, и сиђем до Це маркета. Тамо ми препоруче неко економско паковање, да вола погодиш њим у главу, утепо би га пре нег маљем, а ја их све кроз маглу чујем, само замишљам како ћу спавати и уживати кад се решим беде. Елем, узмем си ја то и трк на терасу. Поштено да кажем, прво сам мислио да је то нека замка, кад оно, нека течност. Куд ћу-што ћу, иако ми би мало сумњиво што се небо мрчило ко да ће говна да падају, кренем да поливам терасу тим чудом. Мало по плочицама, мало по огради, мало по симсовима под прозорима и тако, мало тамо, мало вамо, потрошим ти ја цело паковање и некако задовољан, решим да отспавам партију и пустим замку да дела. Док сам улазио у стан, почињала је кишурдача, те ти се ја мало забринем да ми не спере оно чудо, ал рекох себи да су сигурно и то узели у обзир инжињери кад су га правили те баталим та размишљања.

Кад сам се пробудио, имам шта да видим. На тераси сапунице до паса. Уверен да је гавран слетео па се замка активирала, и заробила га, потрчим да си прекатим муке тако што ћу му прекратити муке, и само што сам закорачио на терасу, почех да се клизам, као по леду. Видех да је Враг однео шалу, ограда се приближава, а иза ње амбис, покушах да се ухватим за столицу, кад оно, шипак, и она клизава од оног што сам полио по њој. Помислих да ми је одзвонило, а пред очима ми се, уместо целог живота, одмотавала свака партија мица у којој сам Јошка пустио да победи, а као једина жал ми се јави то што нисам бар једном одиграо како треба, што га нисам поцепао ко сироче наполитанку, мислим да бих тад мого да умрем срећан, а овако... Ех...

Из тих филмова и размишљања пренуо ме је туп ударац. Вештачки кук ми се закуцао у зид ограде, окрњио цигле, и закачио се за њих, те сам се ту зауставио. Поглед ми је прелетео преко дистанце коју бих покрио да сам пао, и онда, у повратку, се зауставио на грани дрвета које расте наспрам моје терасе. А на њој - врана гавран. И кесери ми се. Ту, близу. На штапохват далеко. Проклет био, што не понесох штап са собом? Или бар Јошкову нову ходалицу. Не би знао де је лево кад бих га стрефио њом. А овако, ненаоружан, беспомоћан, насапуњан, полумокар и смрзнут нисам имао воље да се више бакћем. Беше право време за електрично ћебе и врућ чај. Врано гаврано, можда си добила битку, ал очекује те рат...